1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Energetske zajednice u Nemačkoj: struja teško i do suseda

26. februar 2024.

Energetska zadruga građana u Zigburgu uvodi novi način deljenja čiste energije. No problem je distribucija takve energije, jer tu struju praktički nije moguće slati u javnu elektro-mrežu.

https://p.dw.com/p/4cs6v
Energetska inicijativa građana u Zigburgu proizvodi struju u svojim solarnim parkovima
Energetska inicijativa građana u Zigburgu proizvodi struju u svojim solarnim parkovimaFoto: Thomas Schmitz/Bürgerenergie Rhein-Sieg eG

Zadruga građana za obnovljive izvore energije u Zigburgu na zapadu Nemačke, želi da postavi novi solarni park na nedavno zakupljenom zemljištu. Više od 350 ljudi je od 2011. udružilo snage kako bi finansirali sledeću generaciju ekološki prihvatljive električne energije.

Nemačka se može pohvaliti s gotovo 900 takvih "energetskih zajednica građana“. Ukupno ih ima oko 9.000 širom EU, a većina ih je na severu Evrope.

Svako se može pridružiti jednoj od tih zajednica kupovinom jedne ili više "zadružnih deonica". U zadruzi u Zigburgu jedna deonica košta 250 evra, a zauzvrat članovi dobijaju kamate na svoj ulog i dividende od električne energije koju isporučuju u javnu električnu mrežu.

Tomas Šmic, volonterski direktor zadruge, hoće da distribuira i prodaje kolektivno proizvedenu električnu energiju u regiji koristeći model poznat kao "deljenje energije".

Evropski interes u raznolikosti

EU smatra da deljenje energije pogoduje decentralizaciji evropskog tržišta električne energije. Brusel propisuje kako sve države članice EU moraju omogućiti zajednice čiste energije i osigurati da mogu trošiti, skladištiti i prodavati energiju koju proizvode. Sve to, precizira EU, mora biti određeno nacionalnim zakonodavstvom u celoj Uniji.

Ali, to u Nemačkoj nije tako, kaže Šmic za DW: „Energiju koju sami proizvodite ne smete deliti čak ni sa svojim susedom."

U odgovoru na upit DW nemačko Ministarstvo ekonomije i zaštite klime tumači kako odredbe EU ne predviđaju nekakav „povlašćeni tretman" kolektivno proizvedene energije, nego samo zabranjuje diskriminaciju u trgovini energijom iz takvih građanskih inicijativa.

Glavni problem je mreža dalekovoda: struja koju proizvodi kolektiv građana ne može se tek tako sprovoditi kroz postojeću mrežu. Ali upravo to je osnova uspeha takvih zajedničkih elektroenergetskih postrojenja: „U osnovi, to u Nemačkoj još nije moguće", konstatuje Valerie Lange iz Saveza za energiju građana (BBEn), krovne organizacije za energetske projekte građana.

Incijativa građana u Zigburgu: Zajednički koriste ova e-vozila
Incijativa građana u Zigburgu: Zajednički koriste ova e-vozila Foto: Thomas Schmitz/Bürgerenergie Rhein-Sieg eG

(Pre)skupo korišćenje mreže

Štaviše: u Nemačkoj bi i takva energija, čak i ako bi dobila dozvolu za prenos kroz mrežu, bilo susedu bilo regionalnom elektrodistributeru, bila neminovno jedva profitabilna, objašnjava Feliks Šefer, suosnivač Bürgerwerke, zadruge i trgovca strujom proizvedene u nemačkim zajednicama obnovljive energije.

„U Nemačkoj se svako ko nudi struju putem mreže automatski smatra trgovcem električnom energijom i mora plaćati poreze i naknade operatorima mreže“, objašnjava Šefer. Sve bi to zahtevalo ogroman organizatorski napor malih energetskih zadruga koje obično vode volonteri.

Zaključak je da bi za krajnje kupce struja iz kraja na kraju koštala najmanje koliko i energija iz norveških hidroelektrana, kaže Šefer. Trenutno norveške hidroelektrane sturjom snabdevaju oko 3,6 miliona nemačkih domaćinstava.

Oni koji žanju vetar

Izuzeće za energetske zajednice?

Kada se radi o „privatnoj solarnoj energiji s krova vlastitog doma", vlasnici kuća mogu vrlo jeftino koristiti struju iz svog, često subvencioniranog solarnog sistema, objašnjava Šefer. "Ali za građane koji bi želeli koristiti zelenu struju iz susednog komunalnog solarnog parka, struja bi bila znatno skuplja."

Zbog toga Šeferova organizacija poziva na značajno smanjenje taksi za takve komunalne elektrane.

BBEn također smatra da nemačka vlada mora pružiti stvarne finansijske podsticaje za deljenje energije. Nemačka je obećala da će do 2030. godine 80% potrebne struje dobijati iz obnovljivih izvora. Trenutno je to otprilike upola manje.

„Da bismo postigli taj cilj, potrebno nam je mnogo, mnogo više vetroelektrana i solarnih postrojenja. Ti će solarni paneli biti puno vidljiviji nego velike elektrane na fosilno gorivo. Svi ćemo ih imati u blizini svojih domova ", kaže Valerie Lange iz BBEn-a, ukazujući na potencijalni izvor protivljenja obnovljivim izvorima energije.

Vetropark kod Ludvigsburga
Vetropark kod LudvigsburgaFoto: Fabrizio Bensch/REUTERS

Najbolji argument

Lange kaže da ljudi koji se zalažu za energetsku tranziciju i koji će biti suočeni s takvim prigovorima "moraju biti u mogućnosti da učestvuju u proizvodnji i imaju koristi od nje". Da bi se to postiglo, njihove elektrane moraju imati finansijskog smisla.

BBEn predlaže da bi svi zainteresovani građani u radijusu od 50 kilometara trebao da mogu da učestvuju u projektu. Takođe, državna podršaka za struju trebalo bi da omogući i da takvi zadružni parkovi čiste energije mogu prodavati svoju struju po atraktivnim cenama. To bi stvorilo podsticaj za korišćenje obnovljive energije.

Da bi se to postiglo, mora se znati koliko struje teče iz regionalnih postrojenja, a koliko iz drugih izvora — u kojim vremenskim razdobljima. Ove podatke mogu pružiti „pametna brojila", digitalna brojila električne energije koja mere potrošnju u stvarnom vremenu.

U Nemačkoj samo oko 3% potrošača energije ima takva brojila. BBEn predlaže da se brojila prvo instaliraju u zgradama i domaćinstvima zainteresovanim za deljenje energije.

Težnja samodovoljnosti

Tomas Šmic iz zadruge Zigburg ukazuje kako i podrška za velike vetroelektrane ili solarne elektrane u susjedstvu raste kada ljudi od njih imaju koristi.

„Ljudi su shvatili da su vrlo zavisni od uvoza energije iz zemalja s kojima više ne žele da imajuu posla. Velika je želja da postanemo samodovoljni", kaže Šmic. "Ako ne mogu proizvoditi čistu energiju lokalno, onda žele da bude braem iz regije."

Logo Journalismfund Europe
Logo Journalismfund Europe

Da bi se to dogodilo, Nemačka mora stvoriti pretpostavke koje će zajedničko korišćenje energije učiniti glavnim sastavnim delom nemačke energetske tranzicije.

 

Ovaj članak deo serije iz pet zemalja o energetskim zajednicama u EU koja je nastala uz podršku organizacije Journalismfund Europe.