Gde se traži stručnost tu su žene

„Mislim da možemo biti prilično zadovoljni kada je reč o ženama na rukovodećim mestima u biznisu i politici u Srbiji“, ističe za Dojče vele Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, i predsednik Saveta za rodnu ravnopravnost. Neki od podataka su za mnoge ponekad i iznenađujući, poput recimo podatka da su u strukturi zaposlenih prema zanimanjima, što se tiče stručnjaka, 53 odsto žene, a 47 procenata muškarci. Kada je reč o stručnim radnicima i tehničarima, 59 odsto su žene a 41 procenat muškarci. Potpuno je drugačija situacija kada govorimo o politici, ili funkcionerima, tu su žene zastupljene sa 25 procenata, a muškarci sa 75 odsto, kaže Snežana Lakićević:

„Ali, kada govorimo o struci, o onim mestima na kojima se nesporno traži znanje, umeće, sposobnost, i neke vrsta kvaliteta, onda vidite da je u Srbiji procenat žena u ovim oblastima izrazitiji“.

Pozicija žene nije ugrožena

U Srbiji ima mnogo žena na rukovodećim mestima u privredi koja su do juče bila rezervisana samo za muškarce. Žene su vrhu mnogih velikih kompanija i banaka. Svi ti podaci svedoče o jednoj veoma jasnoj činjenici, skreće pažnju Snežana Lakićević-Stojačić:

„Ovi podaci govore da pozicija žene u Srbiji nije faktički ugrožena u odnosu na njene kvalitete, sposobnosti i stručnu spremu. I to na onim mestima na kojima se do posla stiže kroz konkurs, i kroz neophodna testiranja, i proveru znanja koje podrazumeva određene kvalitete“.

Pomak za žensko preduzetništvo

Polje na kome se još mora raditi je privatno preduzetništvo, kaže Snežana Lakićević. Tu na 100 muškaraca dolazi svega 50 žena. Mora se ipak reći da ekonomski ambijent nikome zapravo ne ide na ruku, pa ni ženama, ističe ona:

„To naravno nije nešto čime se možemo pohvaliti, ali jeste pomak u odnosu na prethodni period. U Vojvodini je na primer napravljen garantni fond, koji omogućava ženi da dobiju garanciju ukoliko žele da dobiju kredit za preduzetništvo, što ćemo nadam se u narednom periodu pokušati da napravimo i na republičkom nivou, mada je Nacionalna služba za zapošljavanje i do sada imala pakete mera kojima se podstiče žensko preduzetništvo“.

Bez strepnje u biznis

Afrodita Bajić, vlasnik modne kuće „Afrodita mode collection“ (AMC), privatnim preduzetništvom je počela da se bavi pre više od 20 godina, što je nasledila od svog oca, koji je bio privatni preduzetnik u Minhenu. Reč je o jednom od najuglednijih brendova srpske tekstilne i modne industrije. Afrodita Bajić kaže za Dojče vele da nije imala strepnje da se kao žena upusti u privatni biznis:

„U posao sam krenula sa suprugom, paralelno smo radili, i nisam imala strepnje zbog toga. Jer, bilo koji projekat ja ne doživljavam kroz podelu žena- muškarac. Ili imate preduzetnički duh ili nemate, ili ste borbeni ili niste borbeni, ili ste radni i želite da težite ka nečemu, ili ne želite“.

Afrodita Bajić je, zajedno sa još devet osoba, izabrana za ambasadorku ženskog preduzetništva. Njihova osnovna misija je mentorstvo, i podstrekavanje mladih žena ka preduzetništvu.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković